Izvorska, flaširana, voda sa česme, morska, zaleđena i vodena para su samo neke od vrsta vode. Kako bi shvatili razliku i uvideli zašto se voda toliko razlikuje moramo da saznamo kakve su im karakteristike.
Morska voda – Slana voda
Na našoj planeti najviše je slane vode. Ova voda se nalazi u okeanima i morima, ali postoje i retka slana jezera. Slanu vodu čovek ne može da koristi za piće, ali nauka je dokazala da se u njoj razvio prvi život. Skoro 97% ukupne količine vode na Zemlji je slano. Slanost vode meri se salinitetom. Postoje fizički i hemijski procesi zahvaljujući kojima so može da se ukloni iz vode, ali su te metode veoma skupe.
Slatka voda - Voda za piće
Samo 3% ukupne količine vode koju Zemlja ima je slatka voda. Nažalost, skoro celih 2% je zamrznuto u glečerima, tako da je nama na raspolaganju nešto više od 1% slatke vode. Ona se nalazi u rekama, jezerima, izvorima, moćvarama, ali i u podzemnim šupljinama Zemljine kore.
Reke
Reke su velike vodene mase koje se kreću od izvora do ušća svojim rečnim tokom, formirajući rečno korito. Postoje reke različitih veličina i hemijskih sastava vode. Male reke nastaju na izvorima. Veće reke nastaju spajanjem manjih reka. Najveća reka kod nas je Dunav, na drugom mestu je Sava, a treća po veličini je Morava.
Jezera
Jezera mogu biti prirodna i veštačka, a nastaju na mestima gde se nalaze velika udubljenja na rečnim tokovima. Retka su jezera koja imaju svoj izvor, a češće se događa se formiraju na rečnom toku. U jezerima se nalazi stajeća voda, ali je ona često čista i pogodna za piće.
Voda sa česme
Voda koju svi dobijamo iz vodovoda je poreklom iz reka ili jezera. Ona do naših stanova dolazi kroz sistem cevi. Voda iz reka i jezera se u vodovodu dezinfikuje, a zatim šalje do nas, potrošača.
Flaširana
Flaširana voda može biti različitog kvaliteta. Prednost kod ovakvih pakovanja je što imamo etiketu na kojoj možemo videti hemijski sastav i količinu suvog ostatka. Dobro je da biramo vodu koja ima izbalansiran odnos magnezijuma i kalcijuma, dva ključna minerala u našem telu, kao i nizak nivo natrijuma.
Izvorska voda
Izvorska voda iz nezagađene prirode je najbolja voda koju možemo izabrati za piće. Ljudi su oduvek znali važnost ovakve vode za zdravlje, pa su priče o njenom blagotvornom dejstvu prenosili sa generacija na generacije. Danas izvorsku vodu možemo pronaći i u praktičnim pakovanjima u našim najbližim marketima.
Destilovana voda
Destilovana voda je voda pročišćena od svih dodatnih atoma i molekula. Ova voda se koristi za pegle, automobile i druge uređaje i nikako nije preporučljiva za piće.
Led - Zamrznuta voda
1,74% slatke vode koja postoji na našoj planeti nalazi se u naslagama leda u glečerima i polovima. Ova voda zaleđena je hiljadama godina i mi ne možemo da je pijemo. Ipak, taj led igra značajnu ulogu u klimatskim procesima na Zemlji, zbog toga je veoma važno da sačuvamo ledene „kape“ naše planete. Interesantna je stvar da voda ima veću zapreminu kada je u svom čvrstom stanju negu u tečnom, ali i manju gustinu. Zbog toga led može da pluta po površini vode. Voda ledi na 0°C.
Vodena para
Vodena para je treće agregatno stanje vode. Na 100°C voda ključa, menja svoja fizička i hemijska svojstav i pretvara se u gas – VODENU PARU. Ovaj efekat možemo videti svaki put kada se u kuhinji nešto kuva. Vodena para izlazi iz ključale vode i kreće se prema gore. Verovali ili ne, ali upravo je ovaj fenomen razlog zbog koga imamo oblake i padavine. Zanimljivo je da je zapremina vodene pare mnogo veća nego zapremina tečne vode.
Tehnička voda
Vetovatno ste čuli izraz „Tehnička voda“ ovaj izraz koristi se za svaku vodu koja je slatka, a nije za piće. Njome možemo prati, tuširati se i zalivati baštu. Jedino je važno da je ne pijemo jer može imati u sebi štetne mikroorganizme.
Otpadna voda
Otpadna voda je voda koja više nije za upotrebu. Takva voda nastaje posle nekog proizvodnog ciklusa u fabrikama ili elektranama. U kanalizaciji se nalaze otpadne vode. Specijalna vrsta otpadne vode je „Teška voda“. Ovakva voda nastaje u nuklearnim elektranama i osim što nije za upotreb veoma je štetna za čovekovu okolinu. Zove se teška voda jer u sastav njenih molekula ulazi deuterijum, izotop vodonika koji u sebi ima više neutrona od vodonika.